Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda

Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU od 2008. godine realizuje seminare koji imaju za cilj da zaštite ljudske živote i umanje posledice izazvane dejstvom prirodnih nepogoda, da upozna polaznike sa inovativnim sistemima za prikupljanje prostornih podataka i upoznavanje geografske naučne problematike. Primarni zadatak organizovanja ovih stručnih seminara je osposobljavanje nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja i veštine koje se odnose na opšte geografske problematike.

Opšti ciljevi seminara Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda – Zaštita ljudskih života i umanjivanje posledica izazvanih dejstvom prirodnih nepogoda.

Specifični ciljevi – Osposobljavanje nastavnika u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja koja se odnose na prirodne nepogode, da jačaju svest o postojanju istih i načinima kako se od njih zaštititi.

Program seminara možete pogledati ovde.

Nekako uvek „namirišem“ odlične seminare. Sve pohvale predavačima! Ono što mi se posebno dopalo je to što smo imali priliku da naučimo kako da uradimo mini studiju ugroženosti naše škole od prirodnih nepogoda.

Praktičan rad – Na osnovu pokazatelja, sa Darkom Jovanovićem, profesorom geografije u OŠ „Prvi srpski ustanak“ Orašac i koleginicom Vesnom Kosanić računam hazard, ranjivost i otpornost (procenu rizika od klizišta za objekat naše matične škole u Barajevu).

 

Eko filmić: Ne prljaj prirodu!

Pogledajte filmić klikom na sliku.

Ne prljaj prirodu! by Biljana Popovic on GoAnimate.

2013 World Environment Day Contest Winners

Na međunarodnoj smotri projekata Project Earth pod pokroviteljstvom Ecology and Environment, Inc. (E & E) iz SAD-a, učestvovalo je više od šezdeset zemalja sa 624 ekološka projekta.
Među dobitnicima 2013 World Environment Day Contest našao se i naš ekološki projekat „Pomozimo pticama našeg kraja“ koji je izabran za najbolji projekat iz Srbije.
Sertifikat nam je dodeljen 05. juna, na Svetski dan zaštite životne sredine.

Praćenje brojnosti i održavanje hranilica i kućica za ptice

Učenici su s’ uživanjem posmatrali ptice, beležili njihovu brojnost (fotografisali ih i vodili dnevnik praćenja). To su činili bez uznemiravanja, znajući da ono može prouzrokovati napuštanje gnezda. Bili su veoma obazrivi. Posmatrali su ih sa pristojne udaljenosti i uživali u njima. Redovno smo im menjanjali hranu i vodu, održavali hranilice čistim. Za malo naše dobrote, ova ljupka i plemenita stvorenja zahvalila su nam brojnim cvrkutima i svojom predivnom pojavom.

Stara gnezda uklonićemo tokom oktobra i novembra zbog buva i parazita. Ako to ne bi učinili, naredne godine mogli bi zaraziti ptiće.

Nakon uklanjanja starih gnezda u kućicu sipamo ključalu vodu da bi pobili preostale parazite. Insekticidi i prašak protiv buva ne smeju se koristiti; štetni su za ptice.

Pošto se kućica dobro osuši, ubacujemo u nju malo piljevine da bi pomogli malim pticama i sitnim sisarima koji će ledene zimske noći provoditi u zaklonu kućice.

Projekat će se nastaviti i školske 2013/2014. godine.

Postavljanje hranilica i kućica za ptice

Šesta radionica u okviru školskog ekološkog projekta “Pomozimo pticama našeg kraja” bila je posebno svečana. Zašto? Zato što smo, konačno, otvorili Restoran sa prenoćištem za ptice stanarice u školskom dvorištu. Naravno, pre toga smo morali da odaberemo lokaciju za postavljanje hranilica i kućica, pri čemu smo vodili računa o bezbednosti ptica.

Bili smo izuzeno nestrpljivi dok su roditelji postavljali hranilice i učvršćivali kućice za drvo. Našoj sreći nije bilo kraja!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zavirite u PTIČIJE CARSTVO!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Izrada hranilica i kućica za ptice

Tokom pete radionice u okviru školskog ekološkog projekta “Pomozimo pticama našeg kraja” napravljen je plan za izradu hranilica i kućica, popisan, prikupljen i pripremljen potreban materijal, izvršena podela radnih zadataka među učenicima.
Napokon praktičan rad! Usledilo je sastavljanje i izrada hranilica i kućica, a onda i zaštita drveta.

Hranilice za ptice mogu se napraviti u raznim oblicima i veličinama, od drveta, stare plastične ambalaže ili bilo kog drugog materijala otpornog na vlagu. Takođe, mogu se prilagoditi i za različite vrste semena i hrane, a samim tim mogu da privuku i različite vrste ptica. Važno je da imaju adekvatnu zaštitu hrane od kiše i snega, da su dovoljno čvrste, da se lаko pune hranom i da su lаke zа čišćenje.

Napravili smo više vrsta hranilica (cevaste, sa košom, platformske).

Na kraju smo izabrali i proglasili najlepšu hranilicu i kućicu za ptice. Bio je to težak zadatak obzirom da su sve bile odliče i napravljene sa puno ljubavi.

Mali čuvari ptica.

Doprinos održivom razvoju, ekološkim akcijama i uvođenje inovacija zaštite životne sredine u praksu

SAN EKO seminar

Odličan seminar. Uživala sam. Sve pohvale!

Predavanja i radionice vodili su stručnjaci iz oblasti ključnih tema za održivi razvoj: Olivera Stojičić (Životna sredina – zaštita i prevencija zdravlja), Jelena V. Stojičić (Briga za životnu sredinu i zdravstveno bezbednu hranu – Kakva je genetski modifikovana hrana i šta treba da znamo o GMO), Mara Vlajković (Obrazovanje o održivom razvoju i zaštita životne sredine; Ekološki standardi za primenu u praksi) i Tanja Mihajlović (Klimatske promene, zaštita prirodnih resursa i energetika). Učesnici su pozvani da u svojim školama organizuju i podržavaju akcije koje pouzdano štite životnu sredinu.

Kompanija MITECO

Drugog dana seminara organizovana je poseta kompaniji MITECO koja se bavi reciklažom industrijskog otpada, inženjeringom i konsaltingom u oblasti zaštite životne sredine i zbrinjavanjem opasnog otpada.

Prihranjivanje ptica

Bila je ovo četvrta radionica u okviru školskog ekološkog projekta „Pomozimo pticama našeg kraja“ tokom koje su deca naučila zbog čega treba hraniti ptice, čime ih i gde hraniti, kako napraviti hranilice, gde ih postaviti, kako ih održavati…

Malim ekolarcima posebno je bila zanimljiva igra prepoznavanja vrste ptice na osnovu oglašavanja.
Preporučujem Vam malu interaktivnu enciklopediju „Ptice naših krajeva„.

Tokom radionice koristila sam i edukativnu igru „PROZOR U SVET – Ptice„.
Na kraju je organizovan kviz – proverili smo usvojena znanja i unapredili ih.

Prihranjivanje ptica from Biljana Popović

U borbi protiv klimatskih promena: Climate change, extreme weather, my planet … and me

5. maja 2012. godine bio je Climate Impacts Day, globalna kampanja pokreta 350.org.
Na hiljade ljudi širom planete, uzeli su učešće u lokalnim akcijama sa ciljem da povežu tačke između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova.
Na svetskoj mapi, među 1190 događaja, povodom ovog dana našla se i akcija „Climate change, extreme weather, my planet … and me“ koju je organizovala ekološka sekcija naše škole.
Za učenike su organizovane edukativne radionice, a kroz prezentacije „Znanjem protiv klimatskih promena“ i „Promene klime u Srbiji i očekivani uticaji“ upoznati su sa posledicama klimatskih promena i njihovim uzrocima. Da li čovek svojim delovanjem prouzrukuje klimatske promene, šta je efekat staklene bašte, pri kojim to ljudskim aktivnostima dolazi najviše do emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, šta nas očekuje u XXI veku, kako će se globalno otopljavanje odraziti na području Srbije, koje će biti posledice i kako se boriti protiv klimatskih promena, bila su samo neka od mnogobrojnih postavljenih pitanja tokom aktivnog i konstruktivnog razgovora nakon održanih prezentacija.

Znanjem protiv klimatskih promena from Biljana Popović

Promene klime u Srbiji i očekivani uticaji from Biljana Popović

Neposredno pred početak likovne radionice „Šta nam se dešava?“, mališani su zasadaili cveće u žardinjere. Inspirisani sadržajem prezentacija nastali su originalni crteži i karikature koji su povodom 05. juna – Dana zažtite životne sredine bili izloženi u galeriji Kulturnog centra u Barajevu.

Pažljivo pogledajte video – u njemu naši mali ekolarci šalju jasnu poruku svetu: STOP klimatskim promenama!

Pogledajte i naš snimak i pet fotografija na Flickr-u.
U okviru eko radionice „Kako bih ja mogao da pomognem?“, koja je posle usledila, deca su razvila strategiju smanjenja emisije gasova izazivača efekta staklene bašte u našoj sredini i napisala povelju „Eko-građanin“ koja je predstavljena široj javnosti.
Svako može, u okviru svojih mogućnosti, da da doprinos smanjenju klimatskih promena. Nemamo vremena za gubljenje! Klima se menja, promenimo se i mi! Budućnost je u našim rukama! Počnimo odmah!
Naša misija će biti da unesemo promene u lokalnu sredinu.

U borbi protiv klimatskih promena: Barajevo – Green Heart of Belgrade

Svake godine, moji ekolarci priključuju se pokretu 350.org u borbi protiv klimatskih promena. Tako se, na svetskoj mapi, među 7347 događaja u 188 zemalja, 10. oktobra 2010. godine povodom akcije Global Work Party našla i akcija „Barajevo – Zeleno srce Beograda“ koju je organizovala ekološka sekcija naše škole u saradnji sa Denisom Zornićem, vlasnikom Etno domaćinstva i restorana „Zornića kuća“ u Baćevcu. Cilj akcije bio je da se cela planeta pokrene i ujedini u misiji rešavanja klimatske krize kako bi se vratili natrag, u klimatski bezbedne okvire. Bio je to najveći dan praktične akcije za smanjenje ugljen-dioksida koji je svet ikada video.
Deca su provela dan daleko od gradske vreve u miru i tišini seoskog ambijenta, uz mnoštvo domaćih životinja i uz obilje detalja iz starog seoskog domaćinstva, na imanju od tri hektara. Mališani su volontirali na eko-farmi, pokupili otpad iz prirode, formirali broj 350…
Kroz prezentaciju „Život oko hrastovog drveta” upoznali su se sa najrasprostranjenijim drvetom na svetu – hrastom (njegovim izgledom i stanarima).

Život oko hrastovog drveta from Biljana Popović

Na ćilimu ispod dvestagodišnjrg hrasta, ova zelena deca, sa velikom pažnjom poslušala su priču „Kako spasiti drvo“. Priča o hrastu i njegovim ljutim neprijateljima (motornom testerom, „vatrenim zmajem“ i kiselom kišom) imala je srećan završetak. Ali priča o drvetu i testeri ponavlja se, nažalost, svakog dana, na bezbroj mesta na našoj planeti i nema srećan kraj. Zato su ova deca predloža reciklažu kao rešenje za spas šuma. Njihove vredne ruke su do sada već reciklirale 3930 kg stare hartije!
Nakon toga mališani su zasadili stablo hrasta, poklon JP „Srbijašume” Šumskog gazdinstva „Beograd” sa željom da i ono doživi „duboku starost“.
U eko-radionici „STOP klimatskim promenama“, koja je potom usledila, ekolarci su davali predloge kako da zaustavimo oštećenje ozonskog omotača, smanjimo emisiju štetnih gasova i efekat „staklene bašte“, a zapisane poruke poslate su u svet balon poštom – balonima koje je deci za ovu priliku poklonila gospođa Daliborka Gajić.
Kroz razgovor o „ekološkom komšiluku“ učenici su dali sugestije kako da njihova opština bude „zelenija“ i na taj način doprineli izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana Gradske opštine Barajevo koji sadrži i oblast o klimatskim promenama i zelenoj energiji.
Iako mali, održali su oni lekciju starijima kako se voli planeta Zemlja!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.