Heroji su svuda oko nas

“Leksikon mojih heroja – prvih 300” predstavljen je u subotu 27.10.2012. godine na 57. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Zahvaljujući Zavodu za udžbenike i prijateljima projekta Moj heroj u publikaciji se našlo prvih 300 priča o herojima, koje su tokom prethodne četiri godine objavljene na istoimenom sajtu, kao i najinteresantnija promišljanja o herojstvu o kojima su govorili istaknuti pojedinci iz sveta kulture, nauke i sporta. Među njima našla se i priča o učenicima iz Boždarevca – prvacima ekološke svesti.
Ovaj leksikon nastao je u želji da se priče o herojima učine još dostupnijim i vidljivijim, kako bi nas i dalje podsticale da gradimo i čuvamo heroje u nama i oko nas, kao i u znak zahvalnosti, pre svega, onima koji su svojim primerom ispisali mnoge stranice i našli se u prvih 300 priča.

Kasica prasica

Danas je Svetski dan štednje. To je odlična prilika da napraviš kasicu u koju ćeš kasnije ubacivati novac. Umesto da iskorišćene plastične flaše baciš u kantu za đubre, majstoriši i pretvori ih u ovaj koristan predmet. Naša planeta će slobodnije disati ako je svakodnevno ne zatrpavamo velikom količinom otpada, a reciklaža će biti zabavna igra u kojoj ćeš uživati.
Za izradu kasice prasice potreban ti je sledeći materijal:
– plastična flaša od pet litara (obično od vode), a može i manja,
– kolaž papir ili papir u boji,
– drvca ili neki drugi predmeti koji će ti poslužiti za noge,
– flomasteri,
– lepak,
– makaze.
Uputstvo za izradu
Na papiru u boji nacrtaj praseće uši i iseci ih. Zalepi ih za vrh flaše, sa obe strane. Uši možeš napraviti i od sunđera. Zatim izreži krug veličine zatvarača flaše. Zalepi ga na poklopac i nacrtaj dve rupice na njemu. Flomasterima nacrtaj oči na vrhu flaše ili ih izreži od crnog papira. Možeš napraviti i trepavice. Iseci krug od šarenog papira i u njemu spiralu. Zalepi jedan kraj za dno flaše, kao repić. Probuši četiri rupice na dnu u koje ćeš ubaciti drvca, kao noge. Noge možeš napraviti i od nekog drugog materijala. Na kraju, zamoli nekog od odraslih da ti pomogne da prorežeš rupicu na leđima.
Sada je kasica gotova. Spremna je da u nju ubacuješ novac. Izrada nije bila komplikovana, a mogućnosti su bezbrojne.
Evo kako smo mi napravili odeljenjske kasice prasice.

U dodiru sa prirodom

Ovako mi vidimo jedno seosko domaćinstvo: očuvana priroda, čist vazduh sa mirisom sena i cveća, pitka bunarska voda, puno domaćih životinja, bašta prepuna povrća, a voćnjak voća, domaća hrana na trpezi, domaćica priprema zimnicu i peče rumene vekne hleba, a domaćin marljivo radi na polju ili farmi, od malih nogu naučen šta i koliko priroda daje i koliko traži. Živi se tu jednim zdravim načinom života, u dodiru sa prirodom, sa biljkama i životinjama… E, to je ono što nam se najviše dopada!
Onda smo poželeli i da ga napravimo. Prikupili smo potreban materijal i uživali u njegovoj izradi.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ptice Boždarevca

Likovna radionica pod nazivom „Ptice Boždarevca“ bila je treća radionica u okviru školskog ekološkog projekta „Pomozimo pticama našeg kraja“. Slušajući pesmu Dušana Jakšića „Vrapci dživdžani“, deca su crtala i modelovala ptice.
Bili su izuzetno kreativni, pa su nastali zanimljivi radovi od kojih smo napravili izložbu.

Ptice – naši drugari

Druga radionica u okviru školskog ekološkog projekta „Pomozimo pticama našeg kraja“ realizovana je u Biblioteci „Jovan Dučić“ u Barajevu gde smo pronašli i pročitali veliki broj zanimljivih tekstova, citata i pesama o pticama. Sve nam je to pomoglo da izradimo plakat o ovim krilatim dečjim prijateljima.
Posebno su nam se dopale knjige „Pesme o pticama“ Desanke Maksimović i „Ptice skrivalice“ Milutina D. Stepanovića.

Ptice našeg kraja

Bila je ovo prva radionica u okviru školskog ekološkog projekta „Pomozimo pticama našeg kraja“ tokom koje su deca naučila razlikovati ptice po spoljašnjem izgledu, promene u životu ptica, zaštititi ptice i njihova staništa…
Malim ekolarcima posebno je bila zanimljiva igra podražavanja kretanja i leta ptica, kao i igra identifikovanja ptica na osnovu nekih njihovih karakteristika.

Ptice našeg kraja from Biljana Popović

Ja mogu, ja hoću, ja sam deo rešenja

Svako od nas svojim angažovanjem i ponašanjem može pozitivno da utiče na stanje životne sredine.
UČITE
* Čitajte i koristite se informacijama.
* Uvek proverite preporučenu literaturu ili web stranice.
PODUČAVAJTE
* Podelite vaša saznanja i brigu o životnoj sredini sa drugima.
POČNITE OD KUĆNOG PRAGA
* Zasadite drvo.
* Koristite baterije koje se mogu ponovo puniti.
* Zamenite obične sijalice štedljivim.
VODITE RAČUNA O BIODIVERZITETU
* Ograničite upotrebu antibiotika.
* Ne koristite produkte napravljene od ugroženih biljaka i životinja.
OPHODITE SE MUDRO PREMA PRIRODNIM RESURSIMA
* Uvek razmislite pre nego što sednete u putničko vozilo.
* Gde god možete idite pešice, biciklom ili autobusom.
* Štedite energiju – isključite sijalicu, TV, radio… kad izlazite iz sobe u kojoj trenutno ne boravite.
SMANJITE OTPAD I ZAGAĐENJE
* Kompostirajte biorazgradiv otpad.
* Reciklirajte uvek gde je moguće.
* Ne prosipajte hemikalije ni motorno ulje u kanalizacioni sistem.
* Ne koristite proizvode koji oštećuju ozon.
* Čitajte oznake na proizvodima koje kupujete.
* Kupujte proizvode sa manjom ambalažom ili sa ambalažom koja može da se reciklira.
GLASAJTE
* Budite informisani građani.
* Vaš glas za životnu sredinu je važan.
UKLJUČITE SE
* Uzmite učešće u akcijama čišćenja divljih deponija.
* Borite se za svoja ubeđenja o čistoj životnoj sredini.
* Postanite član neke od organizacija koje se bave očuvanjem životne sredine.
* Razmišljajte globalno, delujte lokalno!

Obrazovanje za opstanak

Nedavno sam pohađala ovaj seminar, pa ga toplo preporučijem svim prosvetnim radnicima.

Zašto je neophodno obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj?
Ekološki needukovani građani po pravilu:
– nedovoljno i sa zadocnjenjem prepoznaju ekološki štetnu i neodrživu praksu u lokalnom i regionalnom razvoju;
– ne reaguju na odluke lokalne samouprave i državne uprave, koje ekološki ugrožavaju njihov lokalni i nacionalni kvalitet života;
– ne poznaju osnove međunarodnih konvencija i ne mogu da utiču na njihovo sprovođenje;
– i kada su uključeni u lokalno i regionalno odlučivanje, nisu u stanju da procene vrednost pojedinih predloga odluka ili zahteva;
– u manjinskim sredinama, po pravilu, prioritetima smatraju specifičnosti kulture i prosvete, na uštrb ekoloških problema;
– u sredinama se depopulacijom sela, zapuštaju i napuštaju dragocene prirodne resurse ili ih, nesvesni njihovih vrednosti, prodaju kao građevinsko zemljište;
– navikavaju se na produženo zagađenje ili pristaju na njega da ne bi izgubili posao u industriji, koja je zagađivač;
– lako bivaju manipulisani i uključeni u privredne ekološke aktivnosti.

Hranite se zdravo

Prema savremenim naučnim saznanjima, naše stanovništvo se ne hrani na način koji doprinosi dobrom zdravlju. Naučiti decu da se pravilno hrane odgovornost je roditelja, vaspitača, nastavnika, doktora… Briga i znanje o zdravlju i dobroj ishrani u detinjstvu vodi dobrom zdravlju i zdravoj ličnosti u starosti. Pravilna ishrana dece jedna je od najisplativijih investicija u njihovu budućnost. Raznovrsna, umerena i izbalansirana ishrana je cilj svakog čoveka.
REDOVNA ISHRANA + RAZNOVRSNA I ZDRAVA HRANA = DOBRO ZDRAVLJE.
Oktobar je mesec zdrave hrane, a 16. oktobar Svetski dan hrane. To je odlična prilika da se sa decom porazgovara o vrstama povrća i voća, o pravilnoj ishrani, organskoj hrani, piramidi ishrane… To svakako ne znači da je priča o ishrani manje važna tokom ostalog dela godine, već samo da su apeli i aktivnosti tada intenzivniji.
Pogledajte kako smo ih mi obeležili, šta se našlo na našoj trpezi i male kuvari u akciji. Ježića i pečurkice napravili su za tili čas, a još brže ih “smazali”! Za kraj smo ostavili ono najlepše – pečene jabuke.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Blog, Twitter i Facebook u nastavi

Ovo je bio NAJBOLJI seminar koji sam do sada pohađala! Zahvaljujući njemu uspešno sam kreirala svoje obrazovne resurse na internetu.