Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda

Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU od 2008. godine realizuje seminare koji imaju za cilj da zaštite ljudske živote i umanje posledice izazvane dejstvom prirodnih nepogoda, da upozna polaznike sa inovativnim sistemima za prikupljanje prostornih podataka i upoznavanje geografske naučne problematike. Primarni zadatak organizovanja ovih stručnih seminara je osposobljavanje nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja i veštine koje se odnose na opšte geografske problematike.

Opšti ciljevi seminara Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda – Zaštita ljudskih života i umanjivanje posledica izazvanih dejstvom prirodnih nepogoda.

Specifični ciljevi – Osposobljavanje nastavnika u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja koja se odnose na prirodne nepogode, da jačaju svest o postojanju istih i načinima kako se od njih zaštititi.

Program seminara možete pogledati ovde.

Nekako uvek „namirišem“ odlične seminare. Sve pohvale predavačima! Ono što mi se posebno dopalo je to što smo imali priliku da naučimo kako da uradimo mini studiju ugroženosti naše škole od prirodnih nepogoda.

 

Advertisements
Categories: Seminari | Ostavite komentar

Eh, da sam pingvin

Na današnjih 38° C u hladu poželeh da sam pingvin, ljupka ptica koja i do 75% svog života provodi u moru.

Pingvini ne mogu leteti, jer su im krila evoluirala u peraja, ali su zato odlični plivači. Plivaju i rone brzinom od 5 do 36 km/h. Naučnici tvrde da im je njihova izuzetna sposobnost snalaženja u vodi oduzela mogućnosti da se odvoje od zemlje. Pod vodom, pre nego što moraju izroniti kako bi udahnuli vazduh, mogu ostati 10-20 minuta.

Prepoznatljivi su po svom „fraku“. Specifična boja perja kod pingvina ima zaštitnu ulogu, jer pomaže ovim životinjama da se uspešnije prikriju (kamufliraju) i ostanu sigurni u svom orkuženju gde postoje grabljivice koje ih love. Crna leđa im pomažu da se „stope“ sa okolinom (morem, kopnom, stenama…) i na taj način izbegnu predatore koji ih vrebaju sa visine, dok im bela boja na stomaku pomaže da izbegnu predatore koji ih vrebaju iz dubina (kada su u vodi).

Njihovo neobično kretanje, geganje, uvek donosi osmeh na lice. Često putuju tako što se „sankaju“ na svojim stomacima. Istraživači veruju da je ovo pingvinima efikasan, ali i zabavan način kretanja.

Walking GIF - Find & Share on GIPHY

Zašto se ne zalede? Antarktički pingvini žive u delu sveta u kojem se temperature spuštaju i do 40 stepeni ispod nule, a vetrovi duvaju brzinom od 40 metara u sekundi. Iako u tim uslovima stalno uskaču u vodu i izlaze iz nje na njihovom se perju ne stvara sloj leda. Tajna leži u kombinaciji ulja koje luče i nanostrukturi. Zbog izuzetne hidrofobnosti njihovog perja voda se na površini zadržava u obliku kuglica koje ne otpuštaju toplotu i naprosto se otkotrljaju pre nego što se zalede.

Oni vide bolje pod vodom nego na kopnu. Mnogi naučnici veruju da su pingvini ekstermno kratkovidni na kopnu. Mogu piti slanu vodu, jer imaju posebnu žlezdu koja filtrira so iz krvotoka.

Posvećeni su i predani roditelji, što se vidi po brizi koju i mužjak i ženka pokazuju podjednako prema mladunčetu, dok ne stasa dovoljno da može da se kreće i hrani samo, za šta je potrebno i do nekoliko meseci. Dok većina pingvina pravi gnezdo od šljunka i perja za svoje mladunče, carski pingvin je izuzetak, jer pripadnici ove vrste jaje nose na nogama i greju ga sopstvenim krznom, dok se ne izlegne.

Na Youtube pogledajte video Život i požrtvovanost pingvina i 10 interesantnih činjenica o pingvinima.

Vrlo su društvene ptice i žive u kolonijama.

Najkrupniji od svih pingvina je carski pingvin čija dužina premašuje jedan metar, dok mu je težina oko trideset sedam kilograma. Mali plavi pingvin je najmanja vrsta pingvine visine od samo 30 cm, plavo obojenih leđa i slabije razvijenog kljuna.

Hrane se račićima, ribom, lignjama i drugim morskim životinjama koje love dok plivaju pod vodom. Odrasli mužjak carskog pingvin je ptica koja može izdržati najduže bez hrane. Tokom perioda inkubacije, oni neće jesti oko 115 dana!

Svi pingvini žive u južnoj hemisferi, od Antarktika do toplijih voda Galapagosa u blizini ekvatora. Niti jedan pingvin ne živi na Severnom polu.

Pingvini ne spavaju poput nas, jer stalno moraju biti na oprezu i u stanju pripravnosti. Tokom dana i noći utonu u vrlo kratak san, ne duži od jedne minute. Za dodatnu zaštitu, spavaju u grupama, čvrsto priljubljeni jedni uz druge. Neki spavaju stojeći, a neki na svojim snežno belim stomačićima.

Pošto se svi prirodni neprijatelji pingvina nalaze u vodi, oni nisu naviknuti na strah kada su na čvrstom tlu, pa tako ne pokazuju ni najmanji osećaj nelagodnosti kada su u društvu ljudi.

Mnoge vrste pingvina danas su ugrožene. Klimatske promene su jedan od glavnih krivaca što se njihov broj prepolovio u poslednjih 30 godina. Pročitajte tekst koji govori baš o tome.

Kako bi se proširila svest o ovim zanimljivim životinjama, 25. april je proglašen Svetskim danom pingvina.

Mi smo ga proslavili na zanimljiv način.

I za kraj, malo snega da nas rashladi, jer se i za sutra prognozira 38° C.
Categories: Živi svet na Zemlji, Životinje | 1 komentar

Eko strip: Briga za ptice

Klikom na sliku pogledaljte eko strip.

Bitstrips (Bitstrips for Schools) je bio odličan program za kreiranje stripova bez crtanja (umetanje likova, pozadina, oblika, predmeta, tekstova u oblačiće…), međutim, više nije u funkciji. Mogućnosti primene u nastavi bile su velike.

Categories: Eko strip | Ostavite komentar

Edukativne slikovnice

Evo nekoliko zanimljivih slikovnica koje se bave temama očuvanja životnog okruženja. Obavezno ih pročitajte!

Knjiga „101 način da spasemo Zemlju poznatog autora Dejvida Belamija ukazuje na osnovne ekološke probleme, objašnjava uzroke i predlaže rešenja, na primeru svakodnevnih situacija (u kuhinji, kupatilu, kupovini, na putu do škole). Sadrži i radne zadatke, kao i prikaze predmeta korisnih za zaštitu životne sredine koje možete samostalno da napravite.

Belami je u ovoj knjizi pokazao kakve sve opasnosti prete našoj životnoj sredini i kako ljudi nemarom mogu da unište sopstvenu kuću – čitavu planetu. Zavirite u knjigu.

Knjiga Poruka u boci (Priča o reciklaži) autora Majka Maninga povešće vas na čudesno putovanje s flašom koja nosi poruku preko sedam mora i sedam gora, sve do fabrike za reciklažu stakla!

Videćete mnogo čudesnih stvari i otkrićete koliko je lepa naša planeta i koliko je važno da je svakog dana čuvamo! Zavirite u knjigu.

„Čistanka – Hajde da pričamo o otpadu“, slikovnica namenjena vama, najmlađima, na jednostavan i dopadljiv način naučiće vas kako se čuva životna sredina pravilnim odlaganjem različitih vrsta otpada.

Categories: Eko knjige | Ostavite komentar

Usvojite planetu

Povodom proslave Dana planete Zemlje, NASA nas je pozvala da pokažemo naklonost prema planeti i virtuelno „usvojimo“ jedan njen komad vidljiv iz svemira zašta dobijamo planetarni sertifikat.
Od 64.000 lokacija meni pripade deo Meksika.

Podatke možete pročitati ovde.
Na interaktivnoj mapi možete istražiti i druge lokacije. Saznaćete mnogo zanimljivih podataka, pa ćete tako bolje upoznati našu planetu. NASA Worldview  internet stranica prikazuje sve podatake i dozvoljava vam da se “zbližite” sa svojim novim usvojenim delom planete.

Usvajanja ne uključuje nikakva zakonska prava i obaveze, ali ima za cilj da ukaže na činjenicu da ovoj planeti hitno treba neko ko će se stvarno brinuti o njoj.

NASA se nada da će na ovaj način podići svest o značaju očuvanja čak i onih delova sveta koje prosečan stanovnik Zemlje možda nikada neće vidjeti.

Categories: Aktuelnosti | Ostavite komentar

Dan planete Zemlje

U više od 150 zemalja širom sveta, među kojima i u našoj zemlji, danas je obeležen Dan planete Zemlje u cilju povećanja svesti ljudi o ugroženosti životne sredine.

A šta mi to možemo uraditi za našu planetu?

* BORIMO SE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA!

Klimatske promene izazivaju sve veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica – poplave, klizišta, požare i suše.

Kako mi to činimo?

Sa svojim učenicima sam ove nedelje realizovala projekat Eat Climate-Smart. I vi možete, bar jednom nedeljno, da ne jedete meso. Nama je to pošlo za rukom bez ikakvih problema.
Activity Week - Serbia
Tokom školske godine obavezno sadimo drveće u školskom dvorištu. Tako je bilo i danas. Siniša Mali nam je poklonio 5 sadnicа paulovnije u okviru svog projekta Posadi Drvo – Sačuvaj Planetu. Zahvalni smo mu na tome.

Organizovali smo i izložbu posvećenu klimatskim promenama. Kao i svakom marta, priključili smo se inicijativi „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF – Svetski fond za prirodu. Napravili smo poster i video zapis.

Centralna manifestacija održana je u Beogradu, ispred Skupštine grada Beograda (subota 19. mart 2016. godine u 20:30).

Centralna manifestacija održana je u Beogradu, ispred Skupštine grada Beograda (subota 19. mart 2016. godine u 20:30).

21. aprila je u Beogradu održan prvi KLIMATON u organizaciji Jedan stepen Srbija. Slušala sam odlične priče: Pariski klimatski sporazum (Đorđe Samardžija), Uticaj klimatskih promena na medonosne pčele (Ana Mileusnić), Let kroz 21. vek, priča o avionu Solar impulse (Siniša Obrenić) i Bajk nije bauk, bicikl kao prevozno sredstvo (Jelena Spasić). Nadam se da će sledećem edukativno-informativnom događaju prisustvovati više ljudi.

Preuzeto sa @jedanstepen

Preuzeto sa @jedanstepen

Svako od nas može da učini malo, ali zato, svi zajedno učinićemo mnogo. Neophodno je da svakodnevno brinemo o životnoj sredini, a ne samo da je se setimo na Dan planete Zemlje. Smanjimo ekološki otisak i emisiju gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, promenimo svoje navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo.

Categories: Budi zelen | Ostavite komentar

Budućnost počinje danas!

Da li ste čuli za globalnu akciju „Sat za našu planetu“? Da li ćete večeras ugasiti svetla na sat vremena?

Sat za našu planetu je globalna kampanja u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije sa ciljem da pošalju snažnu poruku da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i svih nas koji na njoj živimo (više informacija na wwf.rs i blogu Biljini školarci ).

Categories: Aktuelnosti | Ostavite komentar

Gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi!

Zašto saditi drveće?
Postoji mnogo razloga zašto je sadnja stabala važna. Na primer, drveće:
• vezuje ugljen-dioksid iz vazduha (1/5 CO2 vezuju svetske šume)
• filtrira zagađen vazduh
• pomaže u reciklaži voda
• sprečava gubitak zemljišta
• stvara hladovinu (senku)
• daje sklonište od vetra i kiše
• obezbeđuje dom za životinje
• proizvodi hranu za ljude i divlje životinje
• pruža zanimljivo, umirujuće okruženje za decu i zajednicu.
Ako pažljivo pogledate video Why Trees? možda ćete saznati još neke od razloga zašto je ono važno.
Sadnja drveća jedan je od najlepših i najplemenitijih gestova koje čovek može učiniti prema prirodi, drugim ljudima i samom sebi. U Srbiji ima 2,7 miliona hektara pod šumom i to čini oko 30% ukupne površine. Cilj je da se postigne pošumljenost Srbije od 41% površine. Daj svoj doprinos! Posadi drvo! Sada je pravo vreme za to.
Ako ne znaš kako, pogledaj ovaj video Pokreta gorana Novog Sada.

I ne zaboravi! Brini o svom stablu. Mlado stablo treba negovati tri do pet godina nakon sadnje. Zalivaj ga, čupaj korov, dodaj kompost tlu, zaštiti ga od životinja…
„Najbolje vreme za sadnju drveća je bilo pre 20 godina. Sledeće najbolje vreme je SADA.” (Kineska poslovica)

Srećna sadnja!

Categories: Budi zelen | 1 komentar

Budi i ti deo globalne ekipe

Stalo ti je do budućnosti naše planete? Pridruži nam se! Više o akciji pročitaj na blogu Biljini školarci.

Categories: Budi zelen, Kutak za decu | Ostavite komentar

Limenka po limenka = reciklaža

Pogledajte edukativnu emisiju „Volim prirodu“ i epizodu o reciklaži u kojoj je gostovala Jelena Kiš, naša draga prijateljica i menadžer recan Fondacije za reciklažu limenki za piće iz Beograda.

Categories: Budi zelen, Kutak za decu | Ostavite komentar

Create a free website or blog at WordPress.com.