Monthly Archives: jul 2017

Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda

Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU od 2008. godine realizuje seminare koji imaju za cilj da zaštite ljudske živote i umanje posledice izazvane dejstvom prirodnih nepogoda, da upozna polaznike sa inovativnim sistemima za prikupljanje prostornih podataka i upoznavanje geografske naučne problematike. Primarni zadatak organizovanja ovih stručnih seminara je osposobljavanje nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja i veštine koje se odnose na opšte geografske problematike.

Opšti ciljevi seminara Kako se zaštititi od prirodnih nepogoda – Zaštita ljudskih života i umanjivanje posledica izazvanih dejstvom prirodnih nepogoda.

Specifični ciljevi – Osposobljavanje nastavnika u osnovnim i srednjim školama da prenesu na učenike znanja koja se odnose na prirodne nepogode, da jačaju svest o postojanju istih i načinima kako se od njih zaštititi.

Program seminara možete pogledati ovde.

Nekako uvek „namirišem“ odlične seminare. Sve pohvale predavačima! Ono što mi se posebno dopalo je to što smo imali priliku da naučimo kako da uradimo mini studiju ugroženosti naše škole od prirodnih nepogoda.

 

Advertisements
Categories: Seminari | Ostavite komentar

Eh, da sam pingvin

Na današnjih 38° C u hladu poželeh da sam pingvin, ljupka ptica koja i do 75% svog života provodi u moru.

Pingvini ne mogu leteti, jer su im krila evoluirala u peraja, ali su zato odlični plivači. Plivaju i rone brzinom od 5 do 36 km/h. Naučnici tvrde da im je njihova izuzetna sposobnost snalaženja u vodi oduzela mogućnosti da se odvoje od zemlje. Pod vodom, pre nego što moraju izroniti kako bi udahnuli vazduh, mogu ostati 10-20 minuta.

Prepoznatljivi su po svom „fraku“. Specifična boja perja kod pingvina ima zaštitnu ulogu, jer pomaže ovim životinjama da se uspešnije prikriju (kamufliraju) i ostanu sigurni u svom orkuženju gde postoje grabljivice koje ih love. Crna leđa im pomažu da se „stope“ sa okolinom (morem, kopnom, stenama…) i na taj način izbegnu predatore koji ih vrebaju sa visine, dok im bela boja na stomaku pomaže da izbegnu predatore koji ih vrebaju iz dubina (kada su u vodi).

Njihovo neobično kretanje, geganje, uvek donosi osmeh na lice. Često putuju tako što se „sankaju“ na svojim stomacima. Istraživači veruju da je ovo pingvinima efikasan, ali i zabavan način kretanja.

Walking GIF - Find & Share on GIPHY

Zašto se ne zalede? Antarktički pingvini žive u delu sveta u kojem se temperature spuštaju i do 40 stepeni ispod nule, a vetrovi duvaju brzinom od 40 metara u sekundi. Iako u tim uslovima stalno uskaču u vodu i izlaze iz nje na njihovom se perju ne stvara sloj leda. Tajna leži u kombinaciji ulja koje luče i nanostrukturi. Zbog izuzetne hidrofobnosti njihovog perja voda se na površini zadržava u obliku kuglica koje ne otpuštaju toplotu i naprosto se otkotrljaju pre nego što se zalede.

Oni vide bolje pod vodom nego na kopnu. Mnogi naučnici veruju da su pingvini ekstermno kratkovidni na kopnu. Mogu piti slanu vodu, jer imaju posebnu žlezdu koja filtrira so iz krvotoka.

Posvećeni su i predani roditelji, što se vidi po brizi koju i mužjak i ženka pokazuju podjednako prema mladunčetu, dok ne stasa dovoljno da može da se kreće i hrani samo, za šta je potrebno i do nekoliko meseci. Dok većina pingvina pravi gnezdo od šljunka i perja za svoje mladunče, carski pingvin je izuzetak, jer pripadnici ove vrste jaje nose na nogama i greju ga sopstvenim krznom, dok se ne izlegne.

Na Youtube pogledajte video Život i požrtvovanost pingvina i 10 interesantnih činjenica o pingvinima.

Vrlo su društvene ptice i žive u kolonijama.

Najkrupniji od svih pingvina je carski pingvin čija dužina premašuje jedan metar, dok mu je težina oko trideset sedam kilograma. Mali plavi pingvin je najmanja vrsta pingvine visine od samo 30 cm, plavo obojenih leđa i slabije razvijenog kljuna.

Hrane se račićima, ribom, lignjama i drugim morskim životinjama koje love dok plivaju pod vodom. Odrasli mužjak carskog pingvin je ptica koja može izdržati najduže bez hrane. Tokom perioda inkubacije, oni neće jesti oko 115 dana!

Svi pingvini žive u južnoj hemisferi, od Antarktika do toplijih voda Galapagosa u blizini ekvatora. Niti jedan pingvin ne živi na Severnom polu.

Pingvini ne spavaju poput nas, jer stalno moraju biti na oprezu i u stanju pripravnosti. Tokom dana i noći utonu u vrlo kratak san, ne duži od jedne minute. Za dodatnu zaštitu, spavaju u grupama, čvrsto priljubljeni jedni uz druge. Neki spavaju stojeći, a neki na svojim snežno belim stomačićima.

Pošto se svi prirodni neprijatelji pingvina nalaze u vodi, oni nisu naviknuti na strah kada su na čvrstom tlu, pa tako ne pokazuju ni najmanji osećaj nelagodnosti kada su u društvu ljudi.

Mnoge vrste pingvina danas su ugrožene. Klimatske promene su jedan od glavnih krivaca što se njihov broj prepolovio u poslednjih 30 godina. Pročitajte tekst koji govori baš o tome.

Kako bi se proširila svest o ovim zanimljivim životinjama, 25. april je proglašen Svetskim danom pingvina.

Mi smo ga proslavili na zanimljiv način.

I za kraj, malo snega da nas rashladi, jer se i za sutra prognozira 38° C.
Categories: Živi svet na Zemlji, Životinje | 1 komentar

Eko strip: Briga za ptice

Klikom na sliku pogledaljte eko strip.

Bitstrips (Bitstrips for Schools) je bio odličan program za kreiranje stripova bez crtanja (umetanje likova, pozadina, oblika, predmeta, tekstova u oblačiće…), međutim, više nije u funkciji. Mogućnosti primene u nastavi bile su velike.

Categories: Eko strip | Ostavite komentar

Edukativne slikovnice

Evo nekoliko zanimljivih slikovnica koje se bave temama očuvanja životnog okruženja. Obavezno ih pročitajte!

Knjiga „101 način da spasemo Zemlju poznatog autora Dejvida Belamija ukazuje na osnovne ekološke probleme, objašnjava uzroke i predlaže rešenja, na primeru svakodnevnih situacija (u kuhinji, kupatilu, kupovini, na putu do škole). Sadrži i radne zadatke, kao i prikaze predmeta korisnih za zaštitu životne sredine koje možete samostalno da napravite.

Belami je u ovoj knjizi pokazao kakve sve opasnosti prete našoj životnoj sredini i kako ljudi nemarom mogu da unište sopstvenu kuću – čitavu planetu. Zavirite u knjigu.

Knjiga Poruka u boci (Priča o reciklaži) autora Majka Maninga povešće vas na čudesno putovanje s flašom koja nosi poruku preko sedam mora i sedam gora, sve do fabrike za reciklažu stakla!

Videćete mnogo čudesnih stvari i otkrićete koliko je lepa naša planeta i koliko je važno da je svakog dana čuvamo! Zavirite u knjigu.

„Čistanka – Hajde da pričamo o otpadu“, slikovnica namenjena vama, najmlađima, na jednostavan i dopadljiv način naučiće vas kako se čuva životna sredina pravilnim odlaganjem različitih vrsta otpada.

Categories: Eko knjige | Ostavite komentar

Blog na WordPress.com.